Peticija: Voda je TVOJE PRAVO a ne luksuz!

Peticija: Voda je TVOJE PRAVO a ne luksuz!

Voda je TVOJE PRAVO a ne luksuz!

Voda je TVOJ ŽIVOT a ne tuđa zarada!

Potpiši peticiju DA SVE VODE OSTANU NAŠE!

Reci NE privatizaciji!

Zakon o komunalnim delatnostima omogućava privatniku da obavlja delatnosti koje zbog urušavanja javnog sektora i kvaliteta rada javnih službi one nisu u stanju da obavljaju. Privatnik ima za cilj samo profit. Privatizacijom komunalnih delatnosti nećemo rešiti probleme koji su i nastali upravo zbog društvenog uređenja gde vladajuće strukture pod pritiskom krupnog kapitala urušavaju javni sektor u korist privatnog koji za cilj ima samo profit, ne opšte dobro.

Zakoni koji omogućavaju privatizaciju neće biti nikada stavljeni van snage, izmenjeni dok god o njima odlučuje struktura koja služi krupnom kapitalu i sprovodi privatizaciju. Posledice privatizacije javnih dobara i komunalnih delatnosti dovešće do toga da ćemo svi biti poplavljeni, zagađeni i žedni! Nepovredivost privatne svojine omogućava privatniku da donosi odluke bez ikakvog polaganja računa narodu.

Bićeš žedan, zagađen i poplavljen ukoliko ne staneš na put privatizaciji javnih dobara i komunalnih delatnosti.

Zrenjanin je zbog javno-privatnog partnerstva već 17 godina žedan. Javni novac svih poreznika prebacivan je kako bi privatnik omogućio rad fabrike. Novac je potrošen, fabrika ne radi, narod je žedan. Ovakav scenario vidimo svaki put kada se novac građana sliva u privatne džepove sve po zakonu koje su donele vladajuće strukture u poslednjih 20 godina.

Zahtevamo da se izmena člana Zakona o komunalnim delatnostima koji omogućava da privatnik obavlja delatnost stavi van snage/poništenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o komunalnim delatnostima jer je to jedino u interesu naroda.

Ukoliko se to ne desi, svi mi ćemo deliti sudbinu Zrenjanina.

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 56. Ustava Republike Srbije,

Dole potpisani građani, podnose i zahtevaju odgovor na,

PETICIJU

    1. Za promenu čl. 5. Zakona o komunalnim delatnostima (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018, dalje: Zakon) koji glasi:
      „Vršioci komunalnih delatnosti
      Član 5
      Komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
      Komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 1) i komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 5) ovog zakona u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala.
      Pravno lice iz stava 2. ovog člana može uz saglasnost osnivača da ugovori sa drugim pravnim licem obavljanje pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. tačka 1) i komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. tačka 5) ovog zakona u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima, u kom slučaju se kao vršilac komunalne delatnosti u odnosu na sva prava i obaveze propisane ovim zakonom isključivo smatra pravno lice iz stava 2. ovog člana.“
    2. I usvajanje člana 5. Zakona sledeće sadržine:
      „Vršioci komunalnih delatnosti
      Član 5
      Komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
      Komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 1) snabdevanje vodom za piće; ovog zakona mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave.
      Komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 5) ovog zakona u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala.
      Pravno lice iz stava 3. ovog člana može uz saglasnost osnivača da ugovori sa drugim pravnim licem obavljanje pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. tačka 5) ovog zakona u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima, u kom slučaju se kao vršilac komunalne delatnosti u odnosu na sva prava i obaveze propisane ovim zakonom isključivo smatra pravno lice iz stava 2. ovog člana.“

OBRAZLOŽENJE:
Dopuna Zakona o komunalnim delatnostima iz 2018. godine (u daljem tekstu: Dopuna) je u materijalnom smislu, ali i na pravno-tehnički način unela u pravni sistem izuzetnu grešku koja trajno preti narušavanju njihovog stabilnog razvoja.

  1. Namera da se u delatnost snabdevanja vodom za piće privuku privatna ulaganja, što je bilo jedino obrazloženje Dopune u postupku njenog donošenja, predstavlja katastrofalno nerazumevanje značaja ove delatnosti: upravo je ova delatnost primer prirodnog monopola koji je čak i teorijski nemoguće pretvoriti u delatnost na tržišnim načelima. Otuda je svaki oblik privatizacije u delatnosti snabdevanja vodom za piće apsolutno ugrožavanje osnovnih ustavnih načela, sa pretnjom da u slučaju najmanjih promena prirodnih uslova nastupi njihvo potpuno poništavanje. Ovo sušno leto je posebno jasan dokaz koliko poremećaji u snabdevanju vodom za piće mogu da imaju teške posledice i koliko je važno da budu izvan svih tržišnih kretanja.
    Pored toga, na globalnom nivou je već 10 godina u zamahu obimna rekomunalizacija svih komunalnih delatnosti, a naročito delatnosti snabdevanja vodom za piće. Čak i u zemljama u kojima su načela tržišta neprikosnovena, ona se ne primenjuju u vezi snabdevanja vodom za piće. Ova Dopuna je u tom smislu ozbiljan anahronizam.
  2. Voda za piće se ne može komodifikovati zbog svog esencijalnog biološkog značaja i samim tim nikada ne može biti predmet tržišnog postupanja, već se mora isključivo tretirati kao jedno od ljudskih prava. Vredi napomenuti da je rezolucijom Generalne skupštine UN 64/292 iz 2010. godine priznato pravo na vodu i sanitaciju kao ljudsko pravo, čime je uvršteno u osnovna prava zaštićena Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine. Na ovaj način se snažno potvrđuje zabrana tržišnog pristupa vodi za piće, što isključuje privatna ulaganja u delatnost.
  3. Konačno, sramno je za svaki pravni sistem da sadrži zakonske odredbe čiji su stavovi direktno protivrečni. Odredba stava 2. člana 5. izričito isključuje bilo kakvo učešće privatnog kapitala u obavljanju delatnosti snabdevanja vodom za piće, dok ih Dopuna, kao stav 3. istog člana, dozvoljava na nedovoljno jasan način. Ovakav upadljiv nesklad u istom članu jednog važnog zakona bi sam po sebi morao biti dovoljan razlog za eliminisanje unutrašnje protivrečnosti.
(Visited 91 times, 1 visits today)